Bianconero sedmice: Andrea Fortunato

Nakon nekoliko sedmica pauze, predstavljam Vam jednog odličnog igrača, pred kojim je bila blistava karijera, koja se nažalost okončala nesrećnim spletom sudbine.

Andrea Fortunato je rođen 26. jula 1971. godine u Salernu, Italija. Bio je italijanski levi bek, koji je nastupao za Juventus i Italijansku reprezentaciju.

Fortunato je bio jedan od najperspektivnijih mladih talenata u Italiji kasnih '80-ih i početkom'90-ih. Mladi Andrea je upisao samo jedan meč za Italijansku reprezentaciju. On je započeo svoju karijeru u 1988. kao levi bek Comoa, sa svega 17 godina. Mladi igrač iz Salerna igrao je 16 puta u njegovoj prvoj sezoni sa Larianima, koji su bili prebačeni u Italijansku Serie C1. Tamo je formirao svoj stil igre, tokom cele sezone, dok nisu počeli da ga posmatraju veći klubovi a posebno Genoa. Potpisao je ugovor za Đenovljane 1991., ali je bio odmah pozajmljen Pisi u Serie B, za sezonu 1991-1992.

Nakon odličnih partija u drugoj ligi, vraća se među ''Grifone'' gde je igrao sa zvezdom Cristianom Panucciem. U svojoj prvoj godini u Genoi, Fortunato je učinio dovoljno da privuče pažnju šefa Juventusa Giovania Trapatonia, koji ga je doveo u ''Staru damu''. Levi bek je odmah postao hit  u dresu sa brojem 3 koji je pripadao čuvenom i legendarnom Antoniu Cabriniu, '80-ih godina.

Fortunato je postao poznat po njegovom beskrajnom sprintu i jakoj levoj nozi, kojom je upućivao centaršute Robertu Baggiu i Gianluci Vialliu. Njegov glavni atribut bio je zapravo timski rad. Naime, Andrea je bio odličan timski igrač na terenu i izvan njega. Njegov šarm i velika ličnost su osvojili srca mnogih, među njima i Arigo Sacchia, nekadašnjeg trenera ''Azzura''. Sacchi je opisao Fortunata kao "otkrovenje Italijanskog fudbala" i pozvao ga je na njegovu jedinu utakmicu u reprezentaciji protiv Estonije u Talinu 22.Septembra 1993. Fortunato je igrao na mestu Paola Maldinia, uz Franca Baresia. Tada su pobedili ''Azzuri'' rezultatom 3:0. Levi bek je pokazao velike sličnosti sa velikim Maldiniem i bio je u planovima selektora za Mondijal 1994.

Međutim, tužnim obrtom sudbine, Fortunato je naglo izgubio svoju formu i odustao od Svetskog prvenstva nakon što su mu doktori pronašli redak oblik leukemije u maju 1994. Ipak, nakon presađivanja koštane srži je doživeo potpuni oporavak i igrao je za Lippiev Juventus protiv Sampdorie, 22.Februara 1995.

Sve se činilo da će biti dobro, ali je Fortunato zakačio Pneumoniju i nikada se nije oporavio. Umro je 25. aprila 1995. u Perugi, kada je Italija igrala protiv Litvanije u Vilinusu. ''Azzuri'' su mu posvetili pobedu na toj utakmici. Pre nego što je umro rekao je:"Nikada nisam mislio da bi šetanje okolo moglo biti tako sjajno". Te sezone Juventus je osvojio svoju 23. titulu prvaka Italije, koja se počasno naziva ''Fortunatov Scudetto''. Takođe, Coppa Italia koji je Fortunato te sezone osvojio nazvan je po njemu.

Imao je samo 23 godine. :'(

Hvala mu za sve što je učinio za Juventus i neka mu je večna slava.

(M. Timotijević)