Ale & Ricky nei nostri cuori

Dva mlada igraca iz formacije Berretti Juventusa udavili su se 15. decembra popodne pre tacno pet godine u jezeru unutar sportskog centra Mondo Juve u Vinovu.

Alessio Ferramosca, iz Torina, i Riccardo Neri, Firentinac, obojica od 17 godina, umrli su pokusavajuci da dohvate lopte koji su zavrsili u jezeru tokom treninga. Drustvo nije primetilo da ta dvojica nedostaju sve dok nisu usli u svlacionicu i videli da se njihova odeca nalazi jos uvek tamo. Vestacko jezero sportskog centra ustvari je korito puno kisnice dugacko 50 metara, siroko 30 metara i duboko 4-5 metara.

Vatrogasci su postavili prvu hipotezu o ovom dogadjaju. Dvojica momaka zeleli su da dohvate lopte koje su zavrsile u vodi i postavili su se na ivicu jezera koja je potpuno nepromociva sa nekim materijalom od plastike. Nadjeni tragovi ukazuju na to da su stavili noge na ivicu koja je klizava i zavrsili su u vodi bez mogucnosti da se izvuku.

Ne zna se da li su upali u vodu u isto vreme ili je prvo upao jedan pa je drugi izgubio ravnotezu pokusavajuci da spasi svog druga. Zbog ovog strasnog gubitka koji je zadesio ekipu Juventusa, utakmica Juventus-Cesena te veceri nije odigrana. Tako je odlucila uprava Juventusa i odlozila utakmicu za 2007. godinu. Da bi odali postu dvojici mladica, Lega Calcio, u saglasnosti sa Figc-om, odlucila je da svaka utakmica Serie A i B pocne minutom cutanja.

Bol, bes, neverica, ali i zelja za saznanjem sta se desilo postoji medju clanovima porodice pokojnika, ali takodje i u sportskom drustvu.

Roditelji  Alessia, Lucio i Angela sa drugim sinom Enzom od 19 godina, a takodje i roditelji Riccarda, Franco i Angela sa drugim sinom Fabiom stigli su te noci iz Toskane i smestili su se u Moncalieri gde zive mladi igraci Juventusa.

“Juce me je zvao predsednik licno” – pricao je Franco Neri – “a posle mi je dao Cira Ferraru. Riccardo je za nas bio sve. Kada mi je predsednik rekao da je Riccardo upao u jezero” – dodao je- “ja sam vec mislio da je u pitanju poziv zvog bozicnih praznika. Umalo sam poceo da se salim pitajuci koliko je duboka ta bara i govoreci mu da Riccardo nikad nije bio dobar plivac”. Tata Franco postavio je mnoga pitanja. “Zelim da znam”, rekao je, “kakva je ograda koja deli teren i jezero. Momci, njegovi drugovi iz ekipe, rekli su mi da je dosta niska, samo jedan metar. Ali toliko je blizu da je ocigledno da ce lopte upadati u jezero i da ona mora biti visoka bar metar i osamdeset. Onda, ne mogu da shvatim kako je proslo pola sata a da niko nije primetio da su moj sin i njegov drug nestali. Verovatno cu sprovesti i zakonski postupak da bih video tacno sta se desilo.” Istu stvar zeli da zna i tata Lucio: “Zasto, zasto se to desilo?” pitao je danas ljude koji su se okupljali oko njegovog stanau Torinu. “Morace da mi objasne” – rekao je jednom prijatelju – i to jasno, ”kako to da je moj sin mrtav. Hocu da znam ko snosi odgovornost za to. Zelim samo istinu.”

Veoma potreseni bili su i klupski drugovi preminulih momaka. Bez reci ostao je tada i Luciano Moggi: “Ovo je beskrajan bol. Upucujemo veliko saucesce roditeljima.”

Bol, tisina, a zatim i gromoglasan aplauz ispratili su dvojicu momaka koji su izgubili svoje zivote na tragican, bolan, ali takodje i apsurdan nacin.