Bianconero sedmice: Antonio Cabrini

Nastavljamo sa predstavljanjem igrača koji su obeležili istoriju našeg voljenog kluba. Ove nedelje na redu je Antonio Cabrini.

Legendarni Cabrini igrao je na poziciji levog beka, rođen je 8. Oktobra 1957. godine u Cremoni, Italija. 
Profesionalno je počeo da se bavi fudbalom u lokalnom U.S. Cremoneseu, koji je nastupao u Serie C. U periodu od 1973. do 1975. godine za ovaj klub je odigrao 29 utakmica i postigao 2 gola. Pred početak sezone 1975-1976 potpisuje ugovor sa Atalantom i u prvoj i jedinoj sezoni beleži 35 nastupa i pogađa jednom mređu protivnika. Odlične igre u toj sezoni preporučile su ga najvećem klubu sa Apenina, naravno Juventusu. Potpisuje ugovor leta 1976. i u Juventusu ostaje sve do poznih dana svoje karijere, tačnije do završetka sezone 1988/1989.

Impresivnih trinaest sezona u Juventusu, sa kojim je osvojio sve što se osvojiti može, vinule su Antonia Cabrinia u sam vrh evropskog i svetskog fudbala. Zvali su ga ''Lepi Antonio'' zbog toga što je uvek mnogo držao do svog izgleda. Pored toga, na terenu Cabrini je pokazao sve svoje psihičke i tehničke kvalitete. Postao je i ostao jedan od najboljih igrača na svojoj poziciji u istoriji fudbala na ''čizmi''.
Za sve godine igranja u Juventusu Antonio Cabrini je osvojio 12 trofeja. Šest puta Scudetto, dva puta pehar namenjen pobedniku Coppa Italia, jednom Kup UEFA, jednom Kup (Ligu) Šampiona, jednom Evropski Super Kup i jednom Interkontinentalni kup.
Kada se povuče crta i sve sračuna Antonio Cabrini je za Juventus odigrao 297 utakmica i postigao 33 gola. Bio je jedostavno nezamenjiv.
Nakon svih tih godina provedenih u Juventusu, 1989. prelazi u Bolognu gde je odirao poslednje dve godine u svojoj profesionalnoj karijeri.

Na reprezentativnom planu je bio takođe vrlo uspešan. Bio je jako bitna karika u jedonoj od najjačih timova koje je Italija imala. Predpostavljate, bio je deo legendarnog tima iz 1982. koji se popeo na vrh sveta. Čuvena ekipa, čiji je najbitniji deo bila odbrana koja je možda i najbolja koja se ikada pojavila na nekoj smotri fudbala. Dino Zoff, Gaetano Scirea, Giuseppe Bergomi, Claudio Gentile i naravno Antonio Cabrini činili su pravi bedem, bedem koji niko nije mogao da sruši. Bolji poznavaoci istorije Juventusa znaju da su svi sem Bergomia tada nastupali za Juventus. Juventus je bio italijanska odbrana.
Kada se njima dodao i Paolo Rossi u napadu bilo je jasno da će biti teško stati Italiji na put.

Prvi put poziv u nacionalni tim Cabrini je dobio kada je imao svega 20 godina i 23 utakmice odigrane za mladu reprezentaciju. Nezamenljivi član reprezentacije bio je devet godina (1978-1987) i u tom periodu odigrao je 73 utakmice i 9 puta strelac. Branio je boje Italije na tri svetske smotre fudbala (1978., 1982. i 1986.). Samo na završnicama SP odigrao je 18 utakmica za Azzure. Njegovih 9 golova postignutih za nacionalni tim su rekordan broj pogodaka za jednog defanzivca. Takođe, bio je i kapiten na 10 mečeva.

Svoju ne toliko uspešnu trenersku karijeru započeo je na klupi Arezza, gde je zamenio Sersea Cosmia. Arezzo se tada takmičio u Serie C1. Sledeća destinacija mu je bila Seria B i tim Crotone. Sedeo je takođe i na klupama Pise i Novare ali takođe bez većeg uspeha.
Najbliži povratku u trenerske vode bio je 2008. godine kada je trebao da sedne na klupu nacionalnog tima Sirije, ali nakon dugih pregovora nije došlo do dogovora.

To je u najkraćim crtama bila karijera jedonog od najboljih bekova koje je Italija imala. Prava je čast što je jedan ovako veliki igrač branio boje Juventusa, ali tada su bila neka srećnija vremena po klub i samo su veliki igrači i nastupali za nas. Nadam se da će se to vreme uskoro vratiti.


(Timotijević M.)